Informatika 7

VEŽBA 1 – SADRŽAJ U Wordu

Национални парк Фрушка гора

Национални парк Фрушка гора се налази у Војводини, у Србији, недалеко од Новог Сада. Године 1960. је проглашен националним парком.[2]

Највиши врх је Црвени Чот (539 m), а најзначајнији туристички центар Иришки венац.[3][4] Пружа се дуж десне обале Дунава, дуга 78, а широка 15 km. Стварање планине почело је у мезозоику, пре 90 милиона година; научници је називају „огледало геолошке прошлости“.[5] На њој су пронађене 164 животињске фосилне врсте, старе око 123 милиона година. Флору Фрушке горе чини око 1500 биљних врста.[6]

Фрушка гора богата је шумама храста, граба, букве, липе и другог дрвећа, са заштићених преко 50 биљних врста.

На планини постоји и више археолошких налазишта (неолит, бакарно, бронзано и римско доба), као и стари фрушкогорски манастири (укупно 17), настали од краја 15. до 18. века, познати по специфичној архитектури, богатим ризницама, библиотекама и фрескама. Средиште управе Националног парка је у Сремској Каменици.

Национални парк Ђердап

Национални парк Ђердап је највећи национални парк у Србији, налази се у североисточном делу Србије, на самој граници са Румунијом. Пратећи ток Дунава, простире се у дужини од 100 километара његове десне обале, од Голупца до Караташа код Кладова, где се простиру зоне са различитим режимом заштите објеката природе, споменика културе, фауне и вегетације реликтних врста.

Укупна површина Националног парка износи 93.968 хектара, а заштитном зоном обухваћено je 63.786,48 ha. Основни природни феномен овог подручја је грандиозна Ђердапска клисура кроз коју протиче река Дунав.

Обухвата узани шумовити брдско-планински појас, ширине 2 до 8 km уз Дунав, који се издиже изнад Дунава од 50 до 800 метара надморске висине.

Национални парк Ђердап, такође, називају и речним националним парком, будући да значајан део Ђердапа чини Дунав, а највећу и најдужу клисуру пробојницу у Европи, чудесна Гвоздена врата, самониклом ботаничком баштом и највећим европским археолошким музејом у природи.

Специфичан историјски развој, врло повољна ђердапска клима, сложена мрежа клисура, кањона и дубоких увала, овај простор издвајају као јединствен европски резерват терцијарне флоре, вегетације и фауне.

Национални парк Тара

Национални парк Тара је јавно предузеће са седиштем у Бајиној Башти, основано 13. јула 1981. године, управља подручјем који обухвата највећи део масива планине Таре и површину од 24.991,82 ha, на територији општине Бајина Башта, у западном делу Републике Србије.[1]

Планина Тара (санскр. звезда) име је добила по илирском горштачком племену Ауторијата (лат. Autariatae), који су у бронзано доба живели на њеним обронцима. Као рефугијални масив стециште је терцијарних и глацијалних реликата, флористички изузетно подручје са готово 1200 биљних врста, од којих 84 балканска и шест источнодинарских ендемита.

Долина Пчиње

Долина Пчиње је предео изузетних одлика који се налази на југу Србије на граници са БЈР Македонијом, на територији општине Бујановац у Пчињском округу, на подручју катастарских општина Старац, Јабланица и Воганце.[1]

Иако по количини воде представља једну од најсиромашнијих притока Вардара, убраја се у најчистије реке Србије. Уједно, са становишта истраживања фауне риба представља веома интересантно и недовољно испитано подручје. С тим у вези, заштита овог водотока је и усмерена ка очувању квалитета воде, истраживању његовог живог света, као и у изналажењу најбољих решења за ублажавање или пак спречавање бројних негативних утицаја који својим деловањем врше деградацију овог простора.

Уз врло интензивне ерозионе процесе, због којих Пчиња има неповољан водни режим, очување и унапређивање реке је веома отежано, узимајући у обзир и чињеницу да се највећи број загађивача (депоније чврстог отпада, индустријске и комуналне отпадне воде итд) налази узводније од подручја које се налази под заштитом.[2]

Предео изузетних одлика Власина

Власинска висораван са језером је јединствени планински пејзаж, по много чему редак, интересантан и привлачан. Власинско језеро оивичава заталасана висораван у виду пространог зеленог ћилима ишараног ливадама, пашњацима и шумама које крију разноврстан биљни и животињски свет, док језеро надвисују планински масиви, на чијим падинама је груписано неколико власинских насеља између којих теку бистри и жуборни потоци и речице са шумовитим клисурама. Од планина које окружују језеро посебно се издвајају Чемерник и Варедник.

Власинско језеро се налази у југоисточној Србији на територији општине Сурдулица, удаљено 30 km од долине Јужне Мораве на западу и од југословенско-бугарске границе на југу.

Власинско језеро, једно од највећих и највиших језера у Србији, бисер је југоисточне Србије. Налазећи се на 1213 m н.в. и простирући се на површини од 16 km² највеће је и највише вештачко језеро у Србији. На месту где се у прошлости налазила тресава, позната као Власинско блато, са шеваром, трском и само местимичним воденим површинама и истицала река Власина, настало је данашње језеро у којем је негдашња тресава остала у виду тресетних острва. Језеро чија боја воде варира од од сиво плаве поред обале до затворено плаве на средини језера, са зеленим приобалним површинама даје посебан колоритет власинском

Палићко језеро

На самом северу Србије, према граници са Мађарском налази се Палићко језеро, прави драгуљ рекреативног, културног и бањског туризма земље.

Вода и муљ из Палићког језера коришћени су у лековите сврхе још у 18. веку, а 1845. на овом месту изграђена је  гостионица „Доња тршчара“, темељ будућег Палићког купалишта и бање. Од тада до данашњих дана, кроз бању су прошли милиони посетилаца који су уживали у релаксирајућој атмосфери и лековитим својствима топле воде и блата.

Ако од опуштања и уживања у спа и велнес програмима више волите активан одмор, можете изабрати једну од бројних спортских активности које Палић пружа. Провозајте се око језера уређеном стазом за бициклисте или одаберите једну од пешачких тура и истражите сваки педаљ овог краја. Изнајмите кајак или педалину или се провозајте чамцем преко Палића и проведите незаборавне тренутке на води.

Љубитељи животиња могу да уживају у организованим турама посматрања преко 200 врста птица укључујући и преко 50 угрожених врста. Риболовци ће такође уживати у чарима Палићког језера, које им омогућава да опробају своје вештине у водама изузетно богатим рибом.

Шарган – Мокра Гора

Парк природе „Шарган – Мокра Гора“ делом обухвата планину Тару, тако да се граничи са Националним парком „Taрa“. Налази се 210 km од Београда и 290  km од Ниша. Најближи градови су Вишеград (25 km), Бајина Башта (37 km) и Ужице (45 km). Из  Парка се брзо стиже и до Златибора (40 km), Сирогојна (56 km), Златарског језера (73 km), Специјалног резервата природе „Увац“ (115 km).

Смештајни капацитети у Парку природе налазе се у: Етно-културно-туристичком комплексу Дрвенград на Мећавнику непосредно изнад магистралног пута према Вишеграду

Националном еколошком центру „Чаробни брег“ на локалитету Шишатовац испод Шарског вршка, 9 km изнад Дрвенграда